БЛАГОЈЕ ШАРИЋ     ''КАКАВ УЧИТЕЉ ТАКАВ И НАРОД''

ШЕКУЛАР, РАСАДНИК ЗНАЊА И ОБРАЗОВАЊА

                                                                Благоје Шарић 

                               ''КАКАВ УЧИТЕЉ ТАКАВ И НАРОД''

(Издавачи ''Пегаз''-Бијело Поље,

Српско историјско- културно друштво ''Никола Васојевић''- Беране

Шекулар, Беране, 2016.)

        До сада су о шекуларском племену из различитих углова писали бројни аутори. Међутим, о школству у Шекулару нико се до сада није озбиљније бавио, па зато треба поздравити велики труд аутора Благоја Шарића, који је успио да и ову област отргне од заборава и тиме  дâ допринос изучавању завичајне прошлости Шекулара.

       Књига професора Благоја Шарића ''Какав Учитељ такав и народ'' је свеобухватна. Темељи се на провјереним историјским и научним изворима, представљајући комплексну и систематизовану научну монографију.

Аутор је користио старе записе како би читаоцу на аутентичан начин дочарао урођену бистрину Шекулараца и њихову жељу за образовањем. Један од таквих записа, који је Шарић смјестио између корица ове књиге гласи: ''Шекуларци су веома бистри, па као што су били вјешти и сналажљиви за вријеме турске владавине, тако су и доцније, по ослобођењу, у новој средини, одмах схватили да су у новом животу потребне школе и писменост. Чим су обновили у ратовима порушене куће, кренули су у подизање школске зграде за своју дјецу. Већ 1890. ријеше то да учине о свом трошку и отворе прву школу у Шекулару на личну иницијативу и захтјев''.

           Као што је познато први учитељ у Шекулару био је Симо Мијовић из Грачанице. Он је учитељску службу започео у овом мјесту 1890. године и тиме ударио темеље просвјете и школстава у Шекулару. И сам аутор користећи  расположиве податке, ставља до знања да су то била тешка, оскудна и ратна времена која нијесу пружала одговарајуће услове за описмењивање становништва. То је свакако утицало да до данашњих дана нијесу сачувана писана документа која би свједочила о првој школи на територији Шекулара.

Зато се и аутор ограђује и практично извињава читаоцу сљедећом реченицом  коју подвлачи у предговору: ''Савременици и млађе генерације нека буду задовољни са овим што сам прикупио и прибележио. До бољих и поузданијих података нисам могао доћи''. Он је на овај начин показао своје искрене намјере када је задата тема у питању.

         Књига има обиље података о ученицима, наставницима и другим лицима која су непосредно везана за школство у Шекулару у периоду од 1890.  до 2013. године. Ту је и мноштво прилога и докумената, што књизи даје посебан значај.

Ту су и биографије просвјетних радника који су радили у школи у овом периоду, као и њихове фотографије и фотографије школâ и школских свечаности. Посебно треба истаћи да је у књизи као прилог дат велики број колективних фотографија ученика који су похађали ову школу.

У књизи се могу наћи и изводи из записника са сједница наставних органа гдје се описује стање у школи.

Ношен Његошевим ријечима: ''Незнање је цар зла свакојега''  аутор је књизи дао наслов ''Какав учитељ такав и народ'', указујући да ћемо и ми бити онакви какви су нам школство и просвјета. Шарић напомиње да су, без обзира на тешко и турбулентно вријеме праћено честим ратовима, школе одржале своју основну просвјетитељску улогу и одважно се одупирале бројним недаћама и искушењима.

          Књига професора Шарића је користан подсјетник за младе нараштаје са циљем  да спознају своју завичајну историју и историју школства на простору ломног Шекулара. На читаоцима је наравно да дају коначан суд, а моје мишљење, као историчара,  да је аутор ову студију о просвјети и школству обрадио на ваљан и историјски утемељен начин, објављујући мноштво нових чињеница, које до сада нијесу биле познате научној и лаичкој јавности.

         Отуда аутор заслужује посебно признање за свој драгоцјен допринос историјском сагледавању улоге школства на територији Шекулара.

        Овом књигом, као и претходним публикацијама, потврдио је раширено мишљење о себи да је ''велики завичајац''  и да цијелим бићем припада Шекулару. Надамо се да ће људи из његовог завичаја знати да цијене Шарићево истраживачко прегнуће, јер је он својим радом и залагањем заслужио почасно мјесто у плејади познатих и признатих Шекулараца.

У Беранама, на дан Христовог Васкрсења Љета Господњег 2016. године.

Горан Киковић, историчар